Kako Srbija doživljava značajno starenje populacije, ključno je posebnu pažnju prilikom razvoja socijalnih politika posvetiti dobrobiti i kvalitetu života starijih osoba. U skladu sa globalnim trendovima, stariji građani Srbije suočavaju se sa mnoštvom izazova povezanih sa njihovim životnim aranžmanima. Ove okolnosti zahtevaju temeljan pregled i odgovor od strane donosilaca politike, socijalnih radnika, pružalaca zdravstvene zaštite i nevladinih organizacija (NVO).
Istraživanja pokazuju da starije osobe koje žive sa svojim supružnicima imaju viši kvaliteta života, u poređenju sa onima koji dele domaćinstvo sa decom ili žive samostalno. Posebno, starije osobe koje žive same često doživljavaju niži kvalitet života u oblastima poput socijalnih veza, kao i specifičnih elemenata uključujući smrtnost, umiranje i intimnost.
Nedavno istraživanja koja su sproveli IDEAS i UNFPA, potvrdila su ove nalaze za Srbiju, pokazujući da starije osobe koje žive same, u poređenju sa širom starijom populacijom, iskazuju veće znake socijalne izolacije i usamljenosti. Izolacija se manifestuje u različitim aspektima njihovog života. Na primer, 15% njih nema nikakve bliske članove porodice, što je tri puta više u odnosu na opštu stariju populaciju. Takođe su dvostruko više skloni osećaju nedostatka ljubavi i pripadnosti, što ukazuje na dublji osećaj usamljenosti.
Slično tome, osećaj da ih drugi razumeju je manje prisutan među njima. Dok 10% starije populacije oseća da su neshvaćeni, procenat raste na 17% za one koji žive sami. Njihov osećaj značaja unutar zajednice je takođe narušen, sa manje od polovine (46%) koji se osećaju vrednima, u poređenju sa 62% u opštoj starijoj populaciji. Finansijsko nezadovoljstvo, koje je češće među onima koji žive sami, dodatno pojačava osećaje izolacije i nebitnosti.
Digitalna inkluzija je još jedna oblast u kojima postoji dodatna marginalizacija starijih osoba koje žive same. Dok više od polovine (55%) starijih nema pristup internetu kod kuće, među onima koji žive sami, ovaj procenat raste na 78%, ističući digitalnu podelu.
Može se zaključiti da staranje populacije Srbije zahteva hitan fokus na kvalitet života i dobrobit naših starijih građana i građanki. Istraživanje koje su sproveli IDEAS i UNFPA naglašava izazove s kojima se starije osobe suočavaju, posebno one koje žive same, poput pojačane socijalne izolacije, ograničenog pristupa podršci, digitalne isključenosti i narušene emocionalne dobrobiti. Situaciju dodatno pogoršavaju prisutne socijalne strukture i kultura orijentisana na podršku porodice, naglašavajući potrebu za podrška mrežama za one koji žive sami.
Imajući to u vidu, postaje očigledno da su hitno potrebne prilagođene intervencije dizajnirane da ublaže ove uslove i poboljšaju njihove okolnosti.
Kako bi se smanjila izolacija starijih građana i građanka potrebno je preduzeti hitne mere, uključujući:
- Razvijanje mreža podrške: Podsticanje snažnih, podržavajućih mreža za starije osobe koje žive same je od ključne važnosti. Lokalni centri u zajednici, verske institucije i volonterske organizacije trebalo bi da imaju aktivnu ulogu u obezbeđivanju redovnih kontakata i mogućnosti za interakciju.
- Poboljšanje pristupačnosti podršci: Donosioci politika i nevladine organizacije moraju raditi zajedno kako bi pojednostavili i poboljšali pristup neophodnoj pomoći za starije osobe, posebno one koje žive same. Ovo uključuje kontinuirani pristup zdravstvenim uslugama, finansijskoj pomoći i emocionalnoj podršci.
- Promovisanje digitalne inkluzije: Inicijative usmerene na smanjenje digitalne podeljenosti među starijima su od vitalnog značaja. Pružanje obuke za digitalnu pismenost i poboljšanje pristupa internetu može ih osnažiti, omogućavajući bolju komunikaciju, pristup online resursima i smanjenje osećaja izolacije.
- Unapređenje dostupnosti usluga mentalnog zdravlja: S obzirom na to da se veliki broj starijih osoba koje žive same suočava sa dubokim osećajem usamljenosti, usluge podrške mentalnom zdravlju trebalo bi da budu prioritet. Ovo bi moglo uključivati proširivanje objekata za mentalno zdravlje, pružanje pristupačnih savetodavnih usluga i integraciju usluga mentalnog zdravlja u rutinske zdravstvene usluge za starije osobe.
- Podizanje svesti i zagovaranje: potrebno je raditi na podizanju svesti o izazovima s kojima se suočavaju stariji koji žive sami, promovišući razumevanje, empatiju i akciju unutar zajednice. Zastupajte njihove potrebe na nivou politike da biste pokrenuli socijalne promene i alocirati adekvatne resurse.
Sa ovim ciljanim intervencijama, možemo se nadati da će se značajno poboljšati kvalitet života i emocionalna dobrobit naše starije populacije, osiguravajući da su vrednovani, prihvaćeni i podržani unutar naših zajednica. Ovo je kolektivni napor koji zahteva akciju svih sektora društva.