Putanje ka jednakosti: Učenje iz dobrih praksi EU za suzbijanje diskriminacije starijih žena u Srbiji

U Srbiji se diskriminacija starijih žena manifestuje na različite načine, proizilazeći iz preseka starosne i rodne diskriminacije. Zabrinjavajući je broj starijih žena koje izveštavaju o iskustvima diskriminacije na osnovu starosti i pola. U međuvremenu, u EU, istraživanje Eurobarometra otkrilo je da 37% građana EU veruje da je diskriminacija na osnovu starosti raširena. Ovaj procenat je veći u određenim zemljama poput Švedske (65%), Danske (52%) i Finske (47%).

Nejednakosti u Srbiji i EU

Diskriminacija na tržištu rada
U Srbiji je stopa učešća starijih žena na tržištu rada znatno niža u odnosu na prosečnu stopu EU. Stopa zaposlenosti starijih žena u Srbiji iznosi 7,2%, u poređenju sa prosečnom stopom EU od 13,7%. Ova razlika je jasan pokazatelj diskriminacije na osnovu starosti i pola na tržištu rada.

Socijalna sigurnost: Penzijski jaz
Starije žene u Srbiji primaju prosečnu penziju koja je za 17,2% niža od penzija njihovih muških vršnjaka. Nasuprot tome, rodni penzijski jaz u EU iznosi oko 30%, pri čemu zemlje poput Nemačke (46%) i Velike Britanije (40%) imaju posebno široki jaz.

Ejdžizam
Anketa Crvenog krsta Srbije otkrila je da 59% starijih žena smatra da nisu adekvatno zastupljene u medijima, što doprinosi održavanju stereotipa na osnovu starosti i pola.

Uslovi života
Približno 35% starijih žena u Srbiji živi u relativnom siromaštvu, u poređenju sa prosečnom stopom EU od 18%. Ova oštra razlika ističe potrebu za usmerenom političkom pažnjom na poboljšanje uslova života starijih žena u Srbiji.

Suzbijanje diskriminacije: Najbolje prakse iz EU

Diskriminacija starijih žena u Srbiji i dalje postoji u različitim oblicima, uključujući isključivanje sa tržišta rada, niže penzije i stereotipe. Uslovi života za ove žene često su obeleženi siromaštvom i nedostatkom pristupa neophodnim resursima. Nasuprot tome, zemlje EU, iako nisu potpuno lišene ovakvih izazova, pokazale su uspeh u ublažavanju diskriminacije na osnovu starosti i pola kroz različite strategije i politike. Ove prakse iz zemalja EU mogu poslužiti kao korisne reference za Srbiju kako bi poboljšala socio-ekonomski status starijih žena.

1. Zakonska zaštita od diskriminacije – Švedska: Švedski zakon o diskriminaciji bio je veoma efikasan u stvaranju okruženja koje promoviše i štiti jednaka prava. Podržan je značajnim državnim finansiranjem i sprovodi ga Ombudsman za jednakost, agencija koja istražuje slučajeve diskriminacije. Primetan pad prijavljenih slučajeva diskriminacije tokom godina ukazuje na efikasnost zakona.
2. Programi učenja tokom celog života – Nemačka: Program obrazovanja i obuke 2020 rezultirao je većom stopom učešća starijih osoba na tržištu rada. Nemačko Savezno ministarstvo za obrazovanje i istraživanje investira preko 26 milijardi evra godišnje u obrazovanje i istraživanje, uključujući programe učenja tokom celog života. Ova finansijska podrška pomogla je u osiguranju dosega i efikasnosti programa.
3. Smanjenje rodne penzijske razlike – Austrija: Austrijski sistem deljenja penzija bio je uspešan u smanjenju rodne penzijske razlike, sa jazom koji je pao na 30,4% u 2019. godini sa 39,9% u 2007. godini. Zemlja velika sredstva ulaže u svoj penzijski sistem, sa izdacima koji dostižu 13,9% BDP-a, iznad proseka EU.
4. Mainstreaming rodnih pitanja – Finska: Implementacija mainstreaminga rodnih pitanja dovela je do uravnoteženijih ishoda politike u Finskoj. Vlada ulaže značajna sredstva u Ministarstvo socijalnih poslova i zdravlja da bi sprovela procene uticaja na rod i vodila implementaciju mainstreaminga rodnih pitanja u svim vladinim odsecima.
5. Promocija aktivnog starenja – Portugalija: Inicijativa Portugala uspešno je uključila značajan deo starije populacije u aktivno učešće, što je doprinelo poboljšanju mentalnih i fizičkih ishoda zdravlja. Ovaj program podržava značajno državno finansiranje i podrška opština širom zemlje.
6. Kampanje protiv starosne i rodne diskriminacije – Velika Britanija: Kampanje koje je pokrenula Komisija za jednakost i ljudska prava bile su uspešne u podizanju svesti i promeni društvenih stavova prema starosnoj i rodnoj diskriminaciji. Britanska vlada značajno investira u ovu oblast, izdvajajući preko 20 miliona funti godišnje za rad Komisije.
7. Osiguravanje pristupa kvalitetnim uslugama – Danska: Integrisane zdravstvene i socijalne usluge Danske rezultirale su visokim nivoom zadovoljstva među starijim odraslima. Danska troši oko 8,9% svog BDP-a na zdravstvenu zaštitu, osiguravajući pružanje kvalitetnih usluga svojoj starijoj populaciji.
8. Uključivanje civilnog društva – Holandija: Holandski pristup uključivanju organizacija civilnog društva, poput Blijf Groep, efikasno je rešio specifične slučajeve diskriminacije. Holandska vlada izdvaja značajan deo svog budžeta za podršku ovim NVO, pojačavajući njihovu ključnu ulogu u promociji jednakosti.

Pregledom obima, investicija i efikasnosti ovih praksi, postaje jasno da su posvećenost i investicije na više nivoa – od zakonske zaštite do socijalnih programa – neophodne za efikasno rešavanje diskriminacije starijih žena.

Preporuke

Na osnovu komparativne analize, predlažu se sledeće mere za Srbiju kako bi se suzbila diskriminacija starijih žena:

1. Poboljšanje učešća na tržištu rada: Srbija bi mogla da usvoji modele slične nemačkim programima učenja tokom celog života, usredsređujući se na unapređivanje i ponovno sticanje veština starijih žena kako bi se poboljšala njihova zapošljivost.
2. Rešavanje penzijskog jaza: Srbija bi trebalo da sprovede reforme penzijskog sistema kako bi rešila rodni penzijski jaz. Austrijski model deljenja penzija mogao bi se razmotriti kao potencijalna strategija.
3. Suzbijanje starosne diskriminacije: Srbija bi trebalo da ulaže u kampanje na nacionalnom nivou kako bi izazvala i promenila stereotipe prema starosti i polu. Pristup Velike Britanije, koji uključuje institucije poput Komisije za jednakost i ljudska prava, može poslužiti kao referentna tačka.
4. Unapređenje životnih uslova: Usvajanje integrisanog pristupa zdravstvenoj i socijalnoj zaštiti, kao što je u Danskoj, značajno bi moglo poboljšati životne uslove starijih žena u Srbiji, posebno onih u relativnom siromaštvu.

Implementiranjem ovih mera, Srbija može napraviti značajan korak ka stvaranju inkluzivnog i pravičnog društva u kojem starije žene mogu živeti dostojanstveno i sa poštovanjem, oslobođene diskriminacije.