Uvod
Zdravlje i dobrobit starijih osoba u Srbiji su kritično pitanje koje zahteva hitnu pažnju politike. Prema nedavnim podacima, trećina starije populacije svoje zdravstveno stanje doživljava kao dobro ili veoma dobro (32%), dok druga trećina opisuje kao dovoljno dobro (35%). Međutim, zabrinjavajućih 33% izveštava da je njihovo zdravstveno stanje loše.
Hronične bolesti kod starijih osoba
Samo 12% starijih osoba navodi da nema hronične bolesti, dok je 6% neupoznato sa postojanjem hroničnih stanja. Oni sa hroničnim bolestima, u proseku, upravljaju sa tri bolesti odjednom, sa brojem koji se kreće od jedne do čak 20. Rešavanje ovih hroničnih bolesti zahteva sveobuhvatan pristup koji uključuje prevenciju, ranu detekciju i efikasne protokole lečenja.
Mentalni zdravstveni problemi
Manje od petine (19%) starijih osoba potražilo je profesionalnu pomoć za mentalne zdravstvene probleme u protekle dve godine. S obzirom na značajne fizičke i psihološke promene koje dolaze sa godinama, važno je poboljšati pristup mentalnim zdravstvenim uslugama za ovu demografsku grupu.
Senzorna oštećenja
Više od polovine starije populacije (52%) izveštava da ima problema sa sluhom koji ograničavaju njihov društveni i/ili porodični život. Ovo predstavlja značajnu prepreku za aktivno učešće u društvenim aktivnostima, aspekt koji je od ključne važnosti za ukupno dobrobit.
Uticaj na društveno učešće
Skoro četvrtina (23%) učesnika prijavila je da njihovo zdravstveno stanje često ili stalno ometa njihovo učešće u društvenim aktivnostima i angažovanju u zajednici. Ovo ne utiče samo na kvalitet života pojedinca, već ima i šire društvene implikacije.
Indeks sreće
Trećina ispitanika se izjasnila kao veoma srećna, sa 35% koji su dali ocenu 8 ili više. Međutim, postoji zabrinjavajućih 13% koji su dali ocene od 0 do 4, što ukazuje na stanje nesreće. Ovo naglašava važnost uzimanja u obzir mentalnog zdravlja i dobrobiti prilikom kreiranja politika za starije osobe.
Suočavanje sa gubitkom
Mnogi stariji pojedinci doživeli su smrt bliske osobe (38%). Više od četvrtine (27%) doživelo je smrt bliskog rođaka ili prijatelja u protekle dve godine, a 11% supružnika ili partnera. Takva iskustva značajno utiču na emocionalnu dobrobit starijih osoba i naglašavaju potrebu za savetovanjem u vezi sa tugom i uslugama podrške.
Komparativne perspektive
Komparativne perspektive mogu pružiti dragocene uvide u zdravstvene usluge dostupne starijim osobama u različitim zemljama. Iako je situacija u Srbiji jedinstvena, vredno je zapaziti napore koje druge zemlje ulažu. Razumijevanje uspeha i izazova ovih zemalja može informisati pravce politike za Srbiju.
Ujedinjeno Kraljevstvo – Kada je u pitanju percipirani zdravstveni status, 52% starijih odraslih u UK opisuje svoje zdravlje kao dobro ili veoma dobro, u poređenju sa 32% u Srbiji. Ujedinjeno Kraljevstvo ima robustan zdravstveni sistem za starije osobe putem Nacionalne zdravstvene službe (NHS), koja pruža besplatnu zdravstvenu zaštitu na mestu upotrebe. Konkretno za hronične bolesti, postoje brojne inicijative vođene od strane NHS-a, kao što je plan „Integrisana nega i podrška“, koji naglašava personalizovani pristup u rešavanju hroničnih bolesti.
Danska – U Danskoj samo 21% starijih odraslih izveštava o više od dve hronične bolesti, što je manje od srpskog proseka.
Danska prioritizuje aktivno društveno učešće starijih odraslih. Programi zasnovani na zajednici, kao što su ‘Centri za aktivnosti starijih građana’ nude brojne aktivnosti dizajnirane da promovišu društvenu integraciju. Pored toga, Danska pruža sveobuhvatnu podršku za senzorna oštećenja, uključujući aparate za sluh i usluge vida finansirane od strane vlade.
Japan – U Japanu, 25.4% starijih odraslih tražilo je pomoć za mentalne zdravstvene probleme, što je više od 19% u Srbiji.
Japan, poznat po visokom procentu starijih odraslih, pruža jedinstvenu perspektivu. Nacionalni univerzalni zdravstveni sistem efikasno se bavi hroničnim bolestima. Pored toga, ‘Sistem dugoročnog zdravstvenog osiguranja’ pokriva usluge kao što su pomoć u kući i nega starijih.
Zaključak
Promocija zdravlja i dobrobiti među starijim osobama u Srbiji nije samo pitanje politike zdravstvene zaštite. Zahteva holistički pristup koji integriše zdravstvenu zaštitu, društveno učešće, mentalne zdravstvene usluge i emocionalnu podršku. Prilagođavanje uspešnih modela iz zemalja poput Ujedinjenog Kraljevstva i Danske, i prilagođavanje njih kontekstu Srbije, pružaće čvrstu osnovu za poboljšanje kvaliteta života starije populacije u Srbiji.
Preporuke za javne politike
- Sveobuhvatne zdravstvene usluge: Razviti i implementirati sveobuhvatne zdravstvene usluge koje se prilagođavaju jedinstvenim potrebama starijih osoba, sa posebnim fokusom na upravljanje hroničnim bolestima.
- Pristupačne mentalne zdravstvene usluge: Ojačati mentalne zdravstvene usluge za starije osobe i osigurati da su lako dostupne.
- Podrška za senzorna oštećenja: Povećati podršku za starije osobe sa senzornim oštećenjima, uključujući bolji pristup asistivnim tehnologijama i uslugama socijalne podrške.
- Promovisanje društvenog učešća: Ustanoviti programe za omogućavanje i podsticanje aktivnog učešća starijih osoba u društvenim aktivnostima.
- Emocionalna podrška: Razviti sisteme emocionalne podrške, uključujući savetovanje u vezi sa tugom, da bi se pomoglo starijim osobama da se nose sa gubitkom.
- Kampanje za podizanje svesti o zdravlju: Sprovesti redovne kampanje za podizanje svesti o zdravlju kako bi se obrazovale starije osobe o svom zdravlju i dostupnosti usluga podrške.