Nedavne demografske i socio-ekonomske promene u Srbiji naglašavaju hitnu zabrinutost – eskalaciju nivoa materijalne deprivacije i siromaštva među starijima. Ova uznemirujuća realnost je složeno povezana sa širim problemima socijalne isključenosti, nejednakosti i ageizma. Kao istraživači i zagovornici koji rade u nevladinim organizacijama, naglašavamo važnost korišćenja empirijskih dokaza za vođenje političkih intervencija i ističemo neke zabrinjavajuće statističke trendove.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, oko 25% starijih osoba u Srbiji je u riziku od siromaštva ili socijalne isključenosti. Ovo je posebno zabrinjavajuće kada se uporedi sa prosečnom stopom rizika od siromaštva među starijima u EU, koja je prema podacima Eurostata iznosila oko 18.2% u 2019. godini. Jasno je da je starija populacija u Srbiji sklonija siromaštvu u poređenju sa svojim kolegama u EU.
U istraživanju iz 2019. godine, 54,2% starijih ispitanika izjavilo je da njihov mesečni prihod zadovoljava njihove potrebe. Ova brojka je pokazala marginalno poboljšanje na 55,2% u 2021. godini, ali ukazuje na značajan broj starijih osoba koje i dalje imaju poteškoća da zadovolje osnovne potrebe sa svojim prihodom.
Štaviše, 6,2% starijih osoba prijavilo je da ne mogu priuštiti adekvatnu ishranu, esencijalni determinator zdravlja u kasnijem životu. Mogućnost plaćanja grejanja, vitalne potrebe tokom oštrih srpskih zima, bila je zabrinjavajuća za 8,0% starije populacije. Zastrašujućih 29,7% prijavilo je poteškoće u plaćanju računa, što svedoči o nesigurnim finansijskim situacijama u kojima se mnogi nalaze.
Značajan deo starijih takođe nosi veliki teret troškova stanovanja. Podaci pokazuju da 51,6% starijih osoba troši više od 30% svog prihoda na troškove stanovanja, znatno iznad preporučenog praga priuštivosti. Štaviše, 39% smatra da njihovi troškovi stanovanja ugrožavaju njihovu finansijsku stabilnost, što je značajan izvor stresa i anksioznosti.
Ovi empirijski uvidi naglašavaju neophodnost sledećih preporuka politika:
- Reforma penzionog sistema: Potrebna je temeljna reforma penzionog sistema kako bi se osigurala pravična raspodela beneficija. Donosioci politike moraju posebno obratiti pažnju na one koje formalno tržište rada ostavlja po strani, uključujući žene angažovane na neplaćenom poslu brige o drugima.
- Investirati u zdravstvenu i socijalnu negu: Investiranje u infrastrukturu za zdravstvenu i socijalnu negu je od presudnog značaja. Fokus na preventivno zdravstveno zbrinjavanje i uspostavljanje sveobuhvatnih usluga za kućnu negu su ključni koraci ka obezbeđivanju zdravlja starije populacije.
- Promovisati aktivno starenje: Podsticanje aktivnog starenja treba da bude prioritet, omogućavajući starijim osobama da učestvuju u društvenim, ekonomskim, kulturnim i građanskim poslovima.
- Osigurati pristup osnovnim resursima: Osiguravanje pristupa osnovnim resursima poput hrane, stanovanja, transporta i komunalnih usluga je socijalna imperativa koja se može postići poboljšanjem infrastrukture i usluga prilagođenih starijoj populaciji.
- Razviti nacionalnu strategiju: Formiranje sveobuhvatne, dugoročne nacionalne strategije usmerene na smanjenje siromaštva i poboljšanje kvaliteta života starijih osoba je od najveće važnosti. Ova strategija treba da podstiče učešće starijih osoba u procesima donošenja odluka koji utiču na njihov život.
Dok težimo ka inkluzivnom i pravičnom društvu, pozivamo donosioce politike, civilno društvo i građane da zajedno rade na ostvarivanju ovih preporuka. Osiguravajući socijalnu i ekonomsku inkluziju starijih osoba, možemo učiniti značajan korak ka društvu u kojem svaka osoba stari sa dostojanstvom i sigurnošću.