Старење и ментално здравље
Око 20% старијих особа има изазове у менталном здрављу . Изазови у менталном здрављу старијих особа најешће остају непрепознати од стране како система, тако и самих старихих особа и њихових породица, што негативно утиче на њихову добробит, здравље и квалитет живота. Како глобално становништво убразно стари, правовремени развој одговора на изазове за ментално здравље старијих све је важнији .
Наиме, са стерењем, особе могу да доживе различите промене, како биолошке, тако и социјалне, које утичу негативно на њихово ментално здравље. Старење често доводи до ограничења у учешћу старијих особа у друштвеним активностима и активностима које за њих биле значајне, као и до губитка блиских особа, смањењу социјалне мреже и усамљености. Исто тако старије особе се често суочавају и са опадањем физичких способности, повећањем степена зависности од других у обављању свакодневних активности, стигматизацијом и дискриминацијом, што све може водити до социјалне изолације и искључености. Са старењем јављају се и хроничне болести, које су некада праћене хроничним болом, као и биолошким промена које могу да ометају когнитивне способности особе. Узимање веће количине лекова и већих доза лекова код старијих особа могу да изазову и пропратне појаве као што су вртоглавице, губитак апетита, општа слабост, безвољност и конфузија, а који отежавају функционисање и могу да изгледају као ментални поремећаји.
Најечшће се код старијих особа јавља депресија, која погађа 7% старијих особа . Са анскиозним поремећајима суочава се око 4% старијих особа, а око 1% са злоупотребом супстанција . Исто тако, око 6% старијих особа, одноно 55 милиона живи са деменцијом . Старије особе исто тако имају највећу стопу суицида у односу на остале старосне групе, а посебно старији од 85 година. Ипак, ментални поремећаји код старијих су најчешће не треитрају, па две трећине старијих са менталним поремећајима немају терапију нити подршку .
Уколико се посматра заступљеност депресије на основу скала за самопроцену, истраживања указују на још већи број старијих који има депресивне симптоме различитог интензитета. Тако се учесталост депресивних симтпома код особа се креће од 18% у Данској до 37% у Шпанији . Када говоримо о доступности здравствене заштите особама са депресивним симптомима, истраживање из УК указује да чак 85% особа које имају депресивне симптоме, нису имали контакт са здравственим службама.
Изазови у менталном здрављу старијих особа утичу негативно на саме старије особе, али и друштво. Осим што ментални поремећаји делују негативно на квалитет живота старијих особа, додатно умању способност старијих да обављају свакодневне активности и убрзавају прогресију других болести. На тај начин осим што физичко здравље има утицај на ментално здравље, и ментални поремећаји додатно негативно утичу на физичко здравље. Због тога, нетретирани ментални поремећаји код старијих повећавају коришћење ресурса система здравствене заштите, дужину хсопитализације старијих особа као и периода опоравка и трошкове лечења и бриге . На пример, процена трошкова деменције која је извршена у УК 2014. године, указује да на годишњем нивоу деменција кошта £32,250 по особи, односно £26.3 милијарди, што је око 0.8% ГДП-а.
Колико старијих у Србији има изазове у менталном здрављу?
Анализом публикација које се односе на ментално здравље старијих особа у последњих десет година, идентификована су два истраживања која су спроведена на довољно великом узорку и адекватном методологијом. Подаци из 2013. године, добијени кроз ЕХИС (Еуропеан Хеалтх Интервиењ Сурвеy) на узорку од 3540 старијих испитаника и испитаница, уз примену скале ПХQ-8, које је реализовао Инстут за јавно здравље указује да је 34% старијих имало симптоме депресије, од којих је код 13% идентификована депресивна епизода . Истраживање ИДЕАС-а, на узорку од 800 старијих испитаника и испитаница, из 2021. године указује да 38% старијих има изазове са менталним здрављем на основу скале МХИ-5 . У оквиру истог истраживања, на основу примене скале ДАСС-21 идентификовано је да су депресивни симптоми присутни код 41% старијих, док се са повишеном анксиозношћу суочава 50% старијих особа. Озбиљна и веома озбиљна депресија идентификована је исто тако код 13% старијих. Иако подаци нису директно упоредиви, указују на стабилну процену од 13% старијих који се суочавају са дерепсијом, као и на могуће повећање депрерсивних симптома код старијих услед пандемије ЦОВИД-19. Ови подаци указују на веома високу изложеност старијих депресији и анксиозности, што Србију сврстава у једну од нација са највећим проценом депресије међу старијим особама у Европи.
Иако не постоје подаци о приступу здравствене заштите за особе са изазовима у менталном здрављу, доступни подаци указују на отежану приступачност система здравља за старије особе. Док је пре пандемије ЦОВИД-19 укупно 19% старијих имало изазове да користи услуге здравствене заштите, током пандемије овај проценат је пораста на 33% . Доступни подаци указују и на значајан утицај здравственог стања на учешће старијих у заједници. Подаци интроживања које је УНФПА спровео 2021. године у Србији указује да 42% има изазове да учествује у животу заједнице због изазова у менталном и физичком здрављу, од чега скоро четвртина често или све време (23%) .
Правци развоја одговора на изазове у менталном здрављу старијих особа
Како би се унапредио одговор на изазове у менталном здрављу старијих потребно је прово адресирати изазов ниске стопе идентификације менталних поремећаја код старијих особа. У том смислу потребно је уложити напоре у развој система раног препознавања и дијагностификовања менталних поремећаја. Ово укључује како рад са заједницом и породицама старијих особа, у циљу смањења стереотипа и унапређења препознавања симптома менталних поремећаја, обзиром да се симптоми депресије често перципирају као нормалан ток старења, тако и са здравствених радника на развоју компетенција. Тренинзи треба да се организују и за пружаоце услуге социјалне заштите, као и све друге особе које пружају подршку старијима. Како највећи терет неге пада на неформалне неговатеље, потребно је да се успоставе механизми подршке неформалних неговатеља. Наиме, код чак 80% старијих особа симптоми депресије се могу успешно третирати. Исто тако, потребно је радити и на подизању свести самих старијих особа, који често избегавају да пријаве проблеме, посебно уколико се плаше да ће због тога изгубити независност. Исто тако, потребно је радити на развоју превенције менталних поремећаја и изолације, односно стварању услова за здраво старење.