Istanbulska konvencija predstavlja svetionik nade, simbolizujući eru slobodnu od diskriminacije žena i najavljujući okruženje koje podržava jednake socijalno-ekonomske prilike za sve, bez obzira na starost. Kao potpisnica, Srbija se obavezala da će poštovati ove plemenite principe, ali trenutna socio-ekonomska situacija starijih žena zahteva dublje posvećenost.
Dikotomija vlasništva nad kućama
Vlasništvo nad kućama za starije žene u Srbiji priča složenu priču. Dok 64,6% starijih žena živi u kućama i naizgled impresivnih 41,4% njih tvrdi da su vlasnice, ovi brojevi maskiraju mračnu realnost. U braku, samo 14,5% žena su stvarne vlasnice kuća. Scenarijo se dramatično menja kada žene žive same, sa vlasništvom koje raste na 69,7%. Razvedene, udovice i žene koje se nikada nisu udale pokazuju najviše stope vlasništva nad imovinom.
Ostajući infrastrukturni izazovi
Značajnih 18,1% starijih žena suočava se sa infrastrukturnim problemima poput curenja i strukturalnih oštećenja, sa ruralnim regionima koji najviše pate (23,1%). Ovaj infrastrukturni propadanje ne samo da predstavlja fizičke opasnosti, već simbolizuje i kršenje osnovnog prava na bezbedne i sigurne životne uslove.
Ekonomska nesigurnost: uznemirujuća realnost
Iako većina (57,3%) starijih žena zavisi od starosne penzije i samo neznatnih 3,9% ne prijavljuje lični dohodak, ekonomske izazovi su duboko ukorenjeni. Zastrašujućih 45,6% starijih žena zahteva značajna dodatna sredstva da bi zadovoljile svoje potrebe, sa samo 17,2% koje mogu da pokriju svoje neophodnosti sa trenutnim prihodima. Ova ekonomska nestabilnost odražava se i u njihovim subjektivnim procenama, sa 54,4% koje izražavaju nezadovoljstvo svojim ekonomskim statusom i 44,5% koje naglašavaju potrebu za državnom pomoći.
Da bi se ovo stavilo u perspektivu, prosečna mesečna zarada ovih domaćinstava je 47,343 dinara (~400 EUR), sa samo 12,7% koje uspevaju da uštede bilo koji deo toga. Ovaj prihod bledi u poređenju sa prosečnom EU penzijom, koja je iznad 1000 EUR. Relativno niski prihodi, uz ograničene uštede, ističu ekonomsku nesigurnost sa kojom se ove žene suočavaju.
Opasnost od poverenih ovlašćenja
U zabrinjavajućem trendu, 19,3% starijih žena prenelo je svoje trenutne ovlašćenosti za račun na drugu osobu, obično dete ili muža. Ovaj razvoj je zabrinjavajući, s obzirom na rastuću zavisnost od digitalnih plaćanja i internet bankarstva, jer izlaže starije žene finansijskoj zloupotrebi i rizikuje njihovu finansijsku nezavisnost – pravo obećano Istanbulskom konvencijom.
Zaposlenje: nedostajući deo
Iako je 89,3% ispitanih žena u penziji, ne tako malih 16,7% izrazilo je želju da radi ako su dostupne prilike koje se usklađuju sa njihovim kompetencijama. Pravo na rad i doprinos ekonomiji ostaje vitalno u svim dobnim grupama, i postoji hitna potreba za stvaranjem više prilika za starije žene da se bave korisnim zaposlenjem.
Preporuke za javne politike
Socijalno-ekonomska pozicija starijih žena u Srbiji je u kritičnom trenutku. Da bi se približila viziji Istanbulske konvencije, zemlja mora da prihvati sledeće preporuke politike:
- jačanje prava na imovinu: Srbija mora da donese robustne zaštite prava na imovinu kako bi se osiguralo da starije žene budu sigurne u svojim kućama, bez obzira na bračni status.
- rešavanje infrastrukturnih problema: Investicije treba usmeriti na popravku i održavanje kuća u kojima žive starije žene, posebno u ruralnim oblastima.
- poboljšanje finansijske sigurnosti: Politike bi trebalo da ciljaju na poboljšanje ekonomske otpornosti starijih žena, možda kroz jačanje penzionog sistema i pružanje socijalne podrške onima kojima je potrebna.
- podsticanje finansijske nezavisnosti: Treba preduzeti inicijative za edukaciju starijih žena o finansijskom menadžmentu, ohrabrujući ih da održavaju kontrolu nad svojim ličnim računima
- Unaoređenje mogućnosti za zaposlenje: treba preduzeti napore da se omogući starijim ženama koje žele da rade da ostvare svoj potencijal, kroz krieranje mogućnosti za rad koje su u skladu sa njihovim veštinama i mogućnostima.