Алцхајмерова болест је најчешћа врста деменције и сматра се да чини 60 до 80% свих њених случајева. Око 10% особа старијих од 70 година се сусреће са значајним губитком памћења, а најмање половина од ових особа има Алцхајмерову болест. Она се може појавити већ у трећој деценији живота, али се далеко чешће јавља код старијих особа.
Њена све већа учесталост је сврстава на 6. место узрока смрти у САД, са 121.499 смртних исхода у 2019. години [1]. Преваленца Алцхајмерове болести се повећава са годинама. У јуну 2022. године смо доживели још једно велико разочарење. Клиничка студија у којој је лек цренезумаб испитиван на добровољним учесницима у студији је прекинуто.
Показало се да лек није имао никаквих значајних ефеката на спречавање или ублажавање симптома болести код чланова породице Бетанкур из Колумбије. Наиме, од скоро 5.000 чланова шире породице, због постојање ретке генске мутације, њих 1.200 ће скоро сигурно развити Алцхајмерову болест у четврдесетим или предесетим годинама живота. У истраживању, њих 169 који имају ову ретку мутацију је примало или лек или плацебо, док је још 83 испитаника који немају генску мутацију примало плацебо у циљу прикривања идентитета особа које имају генску мутацију, како би се спречила њихова стигматизација.
Тако смо се, након 10 година истраживања, вратили на почетак и поновно тражење лека за ову тешку болест. За сада је, захваљујући изузетно контроверзној одлуци ФДА (Фоод анд Друг Администратион), Адухелм остао једини лек који је регисрован за примену у Алцхајмеровој болести. ФДА је одобрила овај лек за примену и поред признања да не постоје јасни докази о његовом позитивном ефекту, позивајући се на могућност регистрације лека за које нема јасних доказа о ефикасности, уколико постоји могућност да би био користан у лечењу тешких болести.