Pandemija virusom SARS-CoV2, kao jednu od posledica, ima smanjenu fizičku aktivnost starijih osoba, kako onih koji su imali dodir sa virusom, tako i onih koji nisu. Velika kanadska studija [1] koja je ispitivala uticaj pandemije na nivo fizičke aktivnosti među populacijom starijom od 50 godina (gde je od 51.338 ispitanika, njih 21.491 bilo starije od 65 godina) je pokazala da je skoro polovina ispitanika starijih od 65 godina koji su bili u dodiru sa virusom je prijavilo značajno pogoršanje njihove mobilnosti, dok je to bio slučaj sa 25% onih koji nisu oboleli.
S obzirom da je studija sprovođena u pereiodu od 9 meseci, promene u mobilnosti se ne mogu pripisati starenju, već su pre svega bile uzrokovane nametnutim restrikcijama u kretanju starijih, njihovog straha i posledicama same bolesti. Slične rezultate je pokazala i studija koju je sproveo Univerzitet u Mičigenu [2], a u kojoj je učestvovalo 2.006 ispitanika starosti od 50 do 81 godine. Njih 36,9% je prijavilo smanjenje fizičke aktivnosti tokom pandemije, 35,1% je izjavilo da manje vremena “provodi na nogama”, 37,1% je izjavilo da je nivo održavanja socijalnih kontakata smanjen tokom pandemije, dok je čak 45,9% izjavilo da smatraju da su socijalno izolovani.
Imajući u vidu brojne negativne posledice smanjenja fizičke aktivnosti starijih osoba neophodno je sprovođenje aktivnosti koje bi bile usmerene na povećanje mobilnosti starijih osoba i smanjenje njihove socijlane izolovanosti.
[1] Beauchamp, M. K., Joshi, D., McMillan, J., Oz, U. E., Griffith, L. E., Basta, N. E., … & Cosco, T. (2022). Assessment of functional mobility after COVID-19 in adults aged 50 years or older in the Canadian longitudinal study on aging. JAMA network open, 5(1), e2146168-e2146168.
[2] Hoffman, G. J., Malani, P. N., Solway, E., Kirch, M., Singer, D. C., & Kullgren, J. T. (2022). Changes in activity levels, physical functioning, and fall risk during the COVID‐19 pandemic. Journal of the American Geriatrics Society, 70(1), 49-59.
